X
Madhouse, 2001.
24 epizode
Zaplet serije „X“ bolno je jednostavan: proročanstvo je najavilo skori kraj univerzuma, i jedna grupa likova se bori da to spreči, dok druga radi na tome da ceo proces ubrza. Negde između se našao dečak po imenu Kamui, kome je pripao mučni zadatak da izabere jednu od dve strane i stane na njeno čelo. Nažalost, siroti Kamui ne zna da od te odluke zavisi i sudbina njegovih dvoje najboljih prijatelja iz detinjstva, izvesnog Fume i mlađe mu sestre Kotori, sa kojima Kamui stupa u svojevrstan ljubavni trougao. Kada se konačno bude opredelio, Kamui će doslovce otvoriti vrata katastrofi.
Kasne '90-te su bile period kada je apokaliptična tematika obojena verskom ikonografijom bila u velikoj modi – strah od dolaska novog milenijuma inspirisao je tada aktuelne autore da se u stvaralaštvu masovno povedu za krilaticom „it's the end of the world as we know it“. Imun na ovaj trend nije ostao ni CLAMP, čuveni autorski tim sastavljen od četiri dame, čiji serijal „X“ u sebi objedinjuje simbole – paz'te sad – kabale, šinto budizma, katoličanstva i tarot karata. Međutim, „X“ predstavlja mnogo više od nasumično nabacanih religijskih elemenata. Serijal se pre svega bavi time ZAŠTO određeni likovi žele da unište svet, a drugi pokušavaju da ga spasu, što vodi ka obilju karakterne melodrame, šokantnih prebega s jedne strane na drugu, romansi koje se završavaju u suzama, i dvoboja do smrti obojenih IZNENAĐUJUĆE krvavim nasiljem. Tipično za CLAMP, serija je vrhunski estetski stilizovana – ma koliko potresna bila, svaka smrt je dramatična i lepa, i kapi krvi lete ekranom poput latica trešnjinog cveta ili pera iz anđeoskih krila. Ovako veličanstvena, da ne kažemo gothičarska mešavina teških morbidarija i srceparajuće romantike danas se retko nalazi, te utoliko pre „X“ predstavlja vrhunac nekih prohujalih anime trendova.
FULLMETAL ALCHEMIST
Bones, 2003.
51 epizoda
Nakon što im je majka preminula, dečaci Alfons i Edvard Elrik pokušaće da je vrate iz mrtvih uz pomoć alhemičarskog zahvata. Alhemija, međutim, funkcioniše na principu ekvivalentne razmene – da bi nešto dobio, moraš dati nešto jednake vrednosti, a cena za oživljavanje ljudskog bića je veoma visoka. U užasu koji je usledio, Edvard je izgubio ruku i nogu, Alfons je ostao bez čitavog tela ali je Ed uspeo da veže njegovu dušu za prazan viteški oklop, a bolje da vam ne kažemo šta se desilo s majkom. Nekoliko godina kasnije, kao talentovani alhemičar, Ed stupa u vojsku jer će mu služba omogućiti da pronađe kamen mudrosti – artefakt iz legendi uz pomoć koga će svom bratu vratiti telo. Naravno, nije jedini koji za njim traga – Edvardu i Alfonsu će uskoro početi da dišu za vrat čudna stvorenja koja se odazivaju na imena sedam smrtnih grehova.
Ako do sad niste čuli za „Fullmetal Alchemist“, pitamo se na kojoj ste planeti živeli – već i vrapci znaju da je reč o jednoj od najvoljenijih i najkvalitetnijih anime franšiza svih vremena. Žanrovski, serija je vraški dobar akcioni šonen, vođen komplikovanim zapletom, začinjen slepstik humorom i pošteno ispunjen gromopucatelnim scenama alhemičarske tabačine. Narativno, „Fullmetal Alchemist“ je žestoko potresna priča o ljudskoj prirodi, koja se bavi temama kao što su ambicije i cena uspeha, odnos tvorevine i tvorca, porodične veze i prijateljstva, vera i nada, vojni poredak i država, pa čak i genocid i ratni zločini. Likovi su dopadljivi i složeni na nivou književnih klasika, moralne dileme obojene su ciničnim realizmom kakav se retko sreće u industriji zabave, a ratno-političke igre povremeno deluju kao da su sišle s naših novinskih naslovnica. Ako vam je potreban primer kako jedno anime ostvarenje može da sadrži sve klišee poznate mediju, a da ipak ponudi i univerzalnu, intelektualnu priču, ne morate ga tražiti dalje.
Treba naglasiti da „Fullmetal Alchemist“ dolazi u dve verzije. Prva TV serija i film koji ide uz nju pravljeni su samo po motivima mange, utoliko što su anime scenaristi, uz blagoslov mangake, uzeli likove, postavku sveta i osnovne elemente zapleta i od svega napravili sopstvenu priču – to je upravo verzija koju predstavljamo ovde, jer od nje valja početi. Druga TV serija, Fullmetal Alchemist: Brotherhood snimljena je šest godina kasnije i dosledno se drži mange, zbog čega je mnogi smatraju „pravom“ verzijom priče. Mi vam predlažemo da bacite pogled na obe, pa da sami odaberete koja varijanta vam se više dopada.
CHRNO CRUSADE
Gonzo, 2003.
24 epizode
Njujork, 1928: doba džeza, prohibicije, mafije, čarlstona i - interesovanja za okultno. Mnoge zabludele duše poželeće da se oprobaju u prizivanju nečastivih sila, ali crkva ima načina da ih u tome spreči. Magdalenin red je crkvena organizacija koja se bori protiv natprirodnog. Mlada sestra Rozet je istaknuta članica ovog reda, laka na obaraču i čvrsta u svojoj veri, a uz nju je uvek i njen pomoćnik Krono, demon-pokajnik koji je rešio da ovoga puta odabere pravu stranu. Posao im se komplikuje kada na scenu stupi Aion, buntovni demon čiji je cilj da smrsi konce Svevišnjem lično, a ima i razrađen plan kako da to izvede.
„Chrono Crusade“ predstavlja sjajan primer perioda kada je japanska pop-kultura bila fascinirana biblijskom tematikom: anđeli, demoni, raj protiv pakla, raspeća na sve strane, seksi opatice naoružane haubicama i blanderbuzama, i tome slično. Uprkos bolno površnom poimanju hrišćanstva, gde se vidi da je autor lepo seo pa izmislio sve u šta nije bio upućen, ne može se reći da priča nije ubola zanimljivu notu u jeretičkom pristupu božanskom poretku. Aionov plan začuđujuće je originalan, da ne kažemo pametan, i uspeva da obuhvati i neke stvarne istorijske trenutke, poput velike ekonomske krize iz '39 ili proročanstava iz Fatime. Anime adaptacija je ozloglašena među fanovima mange, pre svega zbog surovog razračunavanja sa glavnim likovima i izmena u samoj završnici koje vode ka šokantnoj, đavolski ciničnoj poslednjoj sceni. Međutim, za vas koji ste skloni subverzivnim pogledima na biblijsko ustrojstvo univerzuma – a znamo da vas ima – ovakav kraj je kao bogom dan. No pun intended.
THE MELANCHOLY OF HARUHI SUZUMIYA
Kyoto Animation, 2006.
12 epizoda
Kjon je učenik prvog razreda srednje škole i zatičemo ga kako se uspinje u svoj prvi srednjoškolski dan. On je sasvim običan momčić , koji je, kao i svi njegovih godina, ipak sačuvao delić vere u neverovatne stvari poput vanzemaljaca, putnika kroz vreme ili vidovnjaka. Neposredno po početku nastave, Kjona smeštaju u klupu do izvesne Haruhi Suzumije. Na prvi pogled ona deluje asocijalno i ekscentrično se ponaša. Tada joj Kjon predlaže da osnuje svoju sekciju i zver u Haruhi se budi. Zastrašujućom iracionalnošću i voljom Haruhi osniva S.O.S. brigadu zajedno sa Kjonom koji se pokajao što je uopšte pošao u srednju školu. Haruhina pravila su jasna: u brigadi nema mesta za obične ljude, samo za vanzemaljce, putnike kroz vreme i ljude sa natprirodnim moćima.
Jeste li prestali da se smejete? Dobro, onda da nastavimo. Ubrzo Haruhi zavrbuje još troje zanimljivih učenika. Asahina Mikuru je zgodna curica sa druge godine i Haruhi je koristi kao maskotu, Juki je zapravo član čitalačkog kluba, čije je prostorije preuzela S.O.S. brigada, i tokom serije izgovori jedva stotinak reči a Itsuki je veseo i motivisan momak koji se uvek slaže sa svima. Njih petoro istražuju neobjašnjive pojave i rešavaju neverovatne natprirodne misterije. Naravno, kad bismo se zezali. Tada, na svoj ogroman užas, Kjon saznaje da se Haruhi ponaša kao centar vasione zato što to zapravo i jeste, a da su ostalo troje članova S.O.S. brigade ustvari natprirodna bića koja dolaze da nadziru Haruhinu moć. Ostaje pitanje šta on radi tu i zašto ga je Haruhi odabrala kad je očito blaženo normalan.
Da pojasnim, preporuka za ovu seriju je ograničena samo na prvu sezonu, budući da se u drugoj preteralo sa eksperimentisanjem, što je razbesnelo mnoge ljubitelje. Jedna epizoda osam puta, mislim stvarno. Epizode ne idu redom i zato je prvo gledanje muka po Jovanu dok se pohvata redosled. Osnovno osećanje kojim serija zrači je neobuzdani entuzijazam i energija glavne junakinje, kojim ona uspeva da izmeni živote i poglede na svet svim ljudima s kojima dođe u kontakt. Iako serija nije Mamoru Ošijevskog tipa, u njoj postoji dobar broj dekonstrukcija srednjoškolskog animea, počev od glavnih likova pa na dalje. Uprkos imenu u ovoj seriji nema ni trunke melanholije, već samo divlje i nepročišćene zabave u svetu koji zavisi od volje samo jednog bića. Vaistinu Haruhi.
NEON GENESIS EVANGELION
Gainax, 1995.
26 epizoda
Shinji Ikari je introvertni tinejdžer koji na očev poziv stiže u Tokio. Budući da mu je majka umrla pre nego što je uspeo da je zapamti, otac Gendo mu je jedina porodica, iako kao da se trudi da odbije Šinđija od sebe. Prijehavši u Tokio, zadovoljstva svega rad, Shinji shvata da ga je tajo pozvao samo zarad pilotiranja ogromnog robota i spasavanja sveta od apstraktnih bića po imenu Anđeli. Utučen, on na početku odbija da bude odabrano dete, ali ga otac perfidno stavlja u situaciju gde nema puno izbora. Shinji je tako postao deo poslednje linije odbrane planete od Anđela, a osim borbe sa njima hvata se u koštac i sa svojom nezanemarljivom nesigurnošću i strahovima.
Posle trideset godina razvoja mecha žanra pojavio se anime koji je režirao jedan klinički lečeni depresivac u to vreme u sred razvoda. Ideja je sledeća: kako bi se ponašao pravi tinejdžer koji mora da pilotira džinovskim robotom, spasava svet i ispunjava očekivanja svog oca kome je iznenada ponovo postao potreban? Odgovor: kao kolosalna d’izvinete, pizda. Kao što bi i svako od nas. Evangelion je turobna i mučna serija, bremenita teškim scenama s likovima od kojih svaki predstavlja po jedno poglavlje udžbenika iz psihopatologije. Ujedno, Evangelion je prvi predstavio hrišćansku simboliku u kontekstu smaka sveta, koje su se kasniji animei uhvatili kao pijan plota. Savršena dekonstrukcija žanra razvijanog decenijama, NGE je okončan filmom End of Evangelion koji je takvom silinom oskrnavio kolektivnu svest Japanaca (naviklih na daleko veće ekstreme od ostatka sveta) da je Anno dobio veoma dobre razloge za depresiju od strane gledalaca. Razbijajući u komadiće klišee mecha žanra, Evangelion je takođe stvorio nove, pokrenuvši pritom talas imitatora, plagijata i inspirisanih dela i postavši tako jedan od najuticajnijih animea svih vremena. Rimejk u vidu četiri celovečernja filma (tri su već izašla) umnogome je ublažio depresivnu i turobnu atmosferu serije, što se mnogima nije dopalo, budući da velika većina ljudi Evangelion definiše kroz mizeriju i patnju njegovih glavnih likova.
"i uspeva da obuhvati i neke stvarne istorijske trenutke, poput velike ekonomske krize iz '39 ili proročanstava iz Fatime"
ReplyDeleteZar nije Kriza iz '29 godine?
Inače moja jedina zamerka na ovaj anime (koji mi se inače mnogo dopao) kao i druge koji sadrže judeo-hrišćansku simboliku je upravo taj ovlaš pristup Hrišćanskoj Teologiji koji bi one koji su imalo upućeni u tematiku naterali na povremeni facedesk.
Dear author, for Christ's sake, do your research and get your facts straight.
Signed,
Your friendly moderate Serbian Orthodox Christian anime fan.
"kako bi se ponašao pravi tinejdžer koji mora da pilotira džinovskim robotom, spasava svet i ispunjava očekivanja svog oca kome je iznenada ponovo postao potreban? Odgovor: kao kolosalna d’izvinete, pizda. Kao što bi i svako od nas."
*sigh* Ja sam mislio da smo prevazišli to da Šinđija nazivamo pizdom.
U ovim video snimcima
https://www.youtube.com/watch?v=OCReDSuxef4
https://www.youtube.com/watch?v=_3_gf7CDfbI
https://www.youtube.com/watch?v=HBLvp3KUKmg
su vrlo detaljno objašnjeni mnogi aspekti animea pored ostalog zašto je Šinđi takav kakav je i zašto se ostali likovi ponašaju kako smo videli u seriji.
Ako vas mrzi da gledate ceo video evo TL;DR verzija. Skoro svaki lik u NERV je slučaj za Lazu počev od Genda pa nadole te je stoga i Šinđi u istoj vreći (EoE sad malo više ima smisla kad malo razmislite XD).
P.S. Da li i vi smatrate da je Haruhi Suzumiya označila početak silazne putanje za anime gde je počela veća navala fanservisa, ecchi i moetine koja je označila drugu polovinu 2000tih?
Ja Šinđija ne nazivam pizdom još od onog momenta kad sam odgledao Miari Nikki. Od tada je za mene Šinđi reprezent mačo muškarca. Šalu na stranu, Šinđija mogu da opravdam za sve što (ni)je radio.
DeleteHaruhi ne volim, nikada nisam razumeo zašto su ljudi oduševljeni njome. Jednostavno, not my cup of tea. Posle nje je bilo dosta sličnih stvari, ali ne obraćam pažnju na to.
Što se ostalih stvari tiče, to će morati da t odgovore autori tekstova: Scarfinger i Isidora.